Statistika u psihologiji

MZ M-30 A-1S, novembar 2006 proba

Ime i prezime:                   Broj indexa:

            Ispod svake od tabela u prilogu dat je niz tvrdnji. Potrebno je da pažljivo pročitate svaku i da nakon toga (takođe za svaku) označite odgovarajuće polje. Označite polje:

T(1) – ako se iz tabele može videti ili zaključiti da je tvrdnja u celini tačna.

N(2) – ako je tvrdnja smislena (vidi opis besmislenih), ali se iz tabele može videti ili zaključiti da tvrdnja nije tačna.

B(3) – ako je tvrdnja besmislena tj.

a)ako je takva da savremene statističke tehnike i naučni postupci ne mogu ni teorijski dati podatak koji bi je potvrdio i/ili

b)ako je tvrdnja logički nemoguća ili gramatički besmislena i/ili

c)ako se u tvrdnji pominje neki nepostojeći-besmisleni statistički termin i/ili

d)ako se tvrdi da neki postojeći/smisleni statistički termin ima neku nemoguću vrednost (koju ne može da ima).

X(4) –ako je tvrdnja smislena (vidi opis besmislenih), tj. takva da je moguće (makar i teorijski) postojećim statističkim i naučnim tehnikama dobiti podatak koji bi je potvrdio, ali se iz tabele ne može zaključiti da li je tvrdnja tačna ili ne (nema podataka o tome),

Važno:

1)Ni u jednoj stavki testa se ne pominje ni jedan smislen-postojeći statistički termin koji nije obrađen u literaturi (za ovaj kurs iz statistike) i/ili na nastavi.

2)Osim ako suprotno nije vidljivo iz tabele, pretpostaviti da su svi uslovi za primenu tehnike/tehnika koje su primenjene u datoj tabeli ispunjeni, tj. da su tehnike pravilno upotrebljene.

3)Statistički značajno, ako nije drugačije navedeno, znači statistički značajno bar na nivou 0,05.

4)Osim ako nije drugačije navedeno u konkretnoj tvrdnji, kada se govori o varijablama u tabeli (tako uopšteno), u njih se neće uračunavati varijabla koja deli uzorak u grupe (ako takva varijabla postoji – tj. ako je uzorak podeljen u grupe,čak i ako je njeno ime dato u tabeli).

5)Ako nije drugačije navedeno pretpostaviti da su vrednosti na varijablama pozitivno bodovane.

  Da biste položili ovaj deo ispita potrebno je da tačno odgovorite na bar 70% tvrdnji. 
A:

Tvrdnja

 T(1) N(2) B(3) X(4)
A1 Ovakav oblik distribucije nam ukazuje na to da je većina ispitanika grupisana u gornjem delu skale.
A2 I ako ga posmatramo kao odstupanje od normalne distribucije to je negativno asimetrična distribucija.
A3 Ovakav oblik distribucije ukazuje da je arimtetička sredina normalna u nivou 0,05.
A4 Aritmetičke sredine muškaraca i žena na ovoj varijabli se razlikuju za više od 10.
A5 Na vertikalnoj osi su procenti
A6 A na horizontalnoj osi z-skorovi na MNP.
A7 Mod ove distribucije je vrednost 70.
A8 Ova distribucija je bimodalna.
A9 Brojčana vrednost skjunesa ove varijable je veća od brojčane vrednosti njenog kurtozisa .
A10 Varijabla MNP je na razredno-intervalnom nivou merenja.

A:

Tvrdnja

 T(1) N(2) B(3) X(4)
B1 Procenat muškaraca (MALE) u uzorku se ne razlikuje od procenta žena (FEMALE).
B2 U uzorku ima više žena (FEMALE) nego muškaraca (MALE).
B3 Procenat žena (FEMALE) nije veliki, ali je intervalan.
B4 Ovde su dati rezultati računanja mera centralne tendencije.
B5 32,3% muškaraca (MALE) živi prvim životnim stilom (TYPE 1).
B6 Muškarci čine 41,9% ispitanika koji žive prvim životnim stilom (TYPE 1).
B7 Od ispitanika koji žive trećim životnim stilom (TYPE 3) veći procenat čine žene (FEMALE).
B8 U uzorku ne postoji muškarac (MALE) koji ne živi nekim od ova tri životna stila.
B9 Pripadnost ženama (FEMALE) je najveća kod osoba muškog pola (MALE) koje žive drugim životnim stilom (TYPE 2).
B10 Ovaj uzorak čine samo muškarci (MALE) i žene (FEMALE).

Descriptives

Aspekti stava

g r u p e

Statistici

N

Mean

Std. Dev

Minimum

Maximum

Uživanje u

matematici

Psihologija-BgD

96

24.06

10.34

2

44

Etnologija

44

16.73

11.83

0

40

Građevina

102

30.11

7.24

10

44

Psihologija-Niš

97

20.79

11.00

2

44

Total

339

23.99

10.91

0

44

Vrednost matematike

Psihologija-BgD

96

26.09

5.61

10

40

Etnologija

44

23.00

6.66

11

39

Građevina

102

29.13

4.82

16

40

Psihologija-NIš

97

24.91

5.42

11

38

Total

339

26.27

5.85

10

40

A:

Tvrdnja

 T(1) N(2) B(3) X(4)
C1 Centralni minimalni mod grupe psihologija-BGD je 2, a maximalna uzorkovana greška 44.
C2 Studenti etnologije se međusobno najviše razlikuju u pogledu vrednovanja matematike
C3 Vrednosti varijable Uživanje u matematici su na nominalnom nivou merenja.
C4 Sa niške grupe za psihologiju ima 97 ispitanika.
C5 Student sa beogradske grupe za psihologiju koji najmanje uživa u matematici i dalje u njoj uživa više nego student sa niške grupe za psihologiju koji u njoj najmanje uživa.
C6 Najveća zabeležena vrednost na varijabli vrednosti matematike je 40.
C7 Varijabla Grupa (ovde se zove grupe) je na nominalnom nivou merenja.
C8 Najcentralniju vrednost imaju psiholozi.
C9 Studenti građevine najviše uživaju u matematici (od poređenih grupa).
C10 Na osnovu ovih rezultata možemo zaključiti da su psiholozi  najznačajnija grupa kada se radi o stavovima prema matematici.

 

A:

Tvrdnja

 T(1) N(2) B(3) X(4)
D1 Ovde se pored ostalih podataka vide i frekvencije i procenti.
D2 5 zainteresovanih učenika (ZA) je od skora uočeno kao zainteresovano (Od skora)
D3 Nastavnicima (ispitanicima u ovom uzorku) treba manje vremena da opaze da je neki učenik zainteresovan (ZA) nego da je nezainteresovan (NZ).
D4 50,3% nezainteresovanih učenika (NZ) je kao takvo uočeno u prvih nekoliko dana (ili tako bar tvrde nastavnici tj. ispitanici).
D5 Razlika između aritmetičkih sredina grupe nezainteresovanih i grupe zainteresovanih učenika na ovoj varijabli (Kada je uočen kao nezainteresovan) je veća od 2 standardne devijacije ovih prvih.
D6 Zainteresovani učenici su bolji učenici od nezainteresovanih.
D7 Pripadnost nezainteresovanim učenicima je najunikvitetnija za statističku značajnost uspeha na fakultetu.
D8 Brojke u poslednjoj koloni tabele sa desne strane su aritmetičke sredine i standardne devijacije.
D9 Brojke u prvoj koloni (Od skora) su takođe arimtetičke sredine i standardne devijacije.
D10 Nezainteresovani učenici su bitniji po pitanju aritmetičkih sredina od nezainteresovanih.

A:

Tvrdnja

 T(1) N(2) B(3) X(4)
E1 Niko u uzorku nema pristup internetu od kuce (tj. niko na varijabli INTERNET nema vrednost 1).
E2 Niti ko ima dugove za struju (STRUJA =1).
E3 Brojke u poslednjoj koloni su procenti.
E4 Na varijabli KOMP postoje podaci za 76 ispitanika.
E5 Polovina uzorka na varijabli PRAVMES ima vrednost 25,00 ili manju.
E6 Maksimalna vrednost na varijabli MAJKARAD je 8.
E7 90% ispitanika ima na varijabli N2_BESAN vrednost 24 ili manju.
E8 90% ispitanika na varijabli MINMES ima vrednost 18 ili manju.
E9 Kad PRAVMES raste MINMES opada.
E10

Brojke u koloni N predstavljaju brojeve ispitanika (tj. svaki broj u ovoj koloni predstavlja podatak o tome za koliko ispitanika postoje podaci na odgovarajućoj varijabli).

 

A:

Tvrdnja

 T(1) N(2) B(3) X(4)
F1 Osobama muškog pola su za druženje (DMM) najprivlačnije osobe ženskog pola sa IQ-om iznad 110 (CIQ, Iznad 110).
F2 Dok su osobama zenskog pola za druženje (DMZ) najprivlačnije osobe sa IQ-om između 80 i 90 (CIQ, 80-90).
F3 U uzorku ima najmanje ispitanika sa IQ-om ispod 80.
F4 Razlika na varijabli DMM između ispitanika sa IQ-om (CIQ) 91-100 i onih preko 110 postoji i na ovom uzorku koji je ovde prikazan, ali i na svim drugim uzorcima kojima su zadavani isti testovi.
F5 Varijabla SMM je na intervalnom nivou merenja.
F6 A MMM je na ordinalnom nivou merenja.
F7 Varijabla PMZ je na intervalnom ili racio nivou merenja.
F8 Brojke u koloni N su nivoi značajnosti.
F9 Aritmetička sredina uzorka na varijabli DMM je intervalno-modalna na nivou preko 80
F10 Centralni intervalni kompozit varijable SMM za kategoriju Preko 100 (CIQ, preko 110) iznosi 15000 i postaje bitan na nivou 3967,4839.