Test iz statistike MZ M-25 A-1S, mart 2006

Statistika u psihologiji

MZ M-25 A-1S, mart 2006

Ime i prezime: Broj indexa:

Ispod svake od tabela u prilogu dat je niz tvrdnji. Potrebno je da pažljivo pročitate svaku i da nakon toga (takođe za svaku) označite odgovarajuće polje. Označite polje:

T(1) – ako se iz tabele može videti ili zaključiti da je tvrdnja u celini tačna.

N(2) – ako je tvrdnja smislena (vidi opis besmislenih), ali se iz tabele može videti ili zaključiti da tvrdnja nije tačna.

B(3) – ako je tvrdnja besmislena tj.

a)ako je takva da savremene statističke tehnike i naučni postupci ne mogu ni teorijski dati podatak koji bi je potvrdio i/ili

b)ako je tvrdnja logički nemoguća ili gramatički besmislena i/ili

c)ako se u tvrdnji pominje neki nepostojeći-besmisleni statistički termin i/ili

d)ako se tvrdi da neki postojeći/smisleni statistički termin ima neku nemoguću vrednost (koju ne može da ima).

X(4) –ako je tvrdnja smislena (vidi opis besmislenih), tj. takva da je moguće (makar i teorijski) postojećim statističkim i naučnim tehnikama dobiti podatak koji bi je potvrdio, ali se iz tabele ne može zaključiti da li je tvrdnja tačna ili ne (nema podataka o tome),

Važno:

1)Ni u jednoj stavki testa se ne pominje ni jedan smislen-postojeći statistički termin koji nije obrađen u literaturi (za ovaj kurs iz statistike) i/ili na nastavi.

2)Osim ako suprotno nije vidljivo iz tabele, pretpostaviti da su svi uslovi za primenu tehnike/tehnika koje su primenjene u datoj tabeli ispunjeni, tj. da su tehnike pravilno upotrebljene.

3)Statistički značajno, ako nije drugačije navedeno, znači statistički značajno bar na nivou 0,05.

4)Osim ako nije drugačije navedeno u konkretnoj tvrdnji, kada se govori o varijablama u tabeli (tako uopšteno), u njih se neće uračunavati varijabla koja deli uzorak u grupe (ako takva varijabla postoji – tj. ako je uzorak podeljen u grupe,čak i ako je njeno ime dato u tabeli).

5)Ako nije drugačije navedeno pretpostaviti da su vrednosti na varijablama pozitivno bodovane.

Da biste položili ovaj deo ispita potrebno je da tačno odgovorite na bar 70% tvrdnji.

Multidimenzionalno skaliranje For matrix Stress = ,16633 RSQ = ,85032 Koordinate stimulusa na dve dimenzije Stimulus Stimulus 1 2 Number Name 1 ADMINIST 1,1412 -1,4734 2 BEZBEDNO 1,2510 ,9225 3 ELEKTROT 1,5080 ,4700 4 KREATIVN -1,7971 -,1974 5 KULTURA -1,7669 ,3716 6 LITERATU -1,6980 ,2583 7 NAUKA -,3429 ,8361 8 POMAGAWE -,7784 -,8124 9 POQOPRIV 1,1799 ,6275 10 PRAKSA 1,2110 -,0340 11 SPORT ,4510 -,4861 12 USLUGE -,3588 -,4825
A:	Tvrdnja	T(1)	N(2)	B(3)	X(4)
A1	Postoji statistički značajna razlika između aritmetičkih sredina sirovih skorova ispitanika na varijabli administ i na varijabli kultura.
A2	Stress koeficijent predstavlja meru slaganja između konfiguracije stimulusa u originalnom prostoru (bez redukcije broja dimenzija) i njihove konfiguracije u datom dvodimenzionalnom prostoru.
A3	Prostorni raspored stimulusa u Menhetn prostoru može da bude spastičan ili kvadrilinearan.
A4	Redukcijom prostornog modela rasporeda ovih 12 stimulusa na 2 dimenzije izgubljeno je više od 20% informacija.
A5	Prikazani Stress koeficijent je u stvari verovatnoća.
A6	Podaci koji su ovde prikazani dobijaju se u postupku kanoničke diskriminacione analize
A7	Udaljenost Chebysheva između ADMINIST i BEZBEDNO iznosi 2,3959.
A8	A Menhetn udaljenost između istih stimulusa je manje od 2.
A9	Postoje bar dva stimulusa čija je Menhetn distanca manja od Chebyshev distance.
A10	U uzorku na kom su dobijeni ovi podaci je bilo manje od 300 ispitanika.

Tabela 1. Redosled rođenja i predstava o roditeljima

Aspekti predstave o roditeljima	Red rođenja	AS	SD	sig, dvostrani (t-test)	veličina razlike - r-pbis
Identifikacija sa majkom	Prvorođeni	10,33	3,79	0,002	0,245
Identifikacija sa majkom	Kasnije rođeni	12,12	3,11	0,002	0,245
Kohezija – majka	Prvorođeni	13,69	4,75	<0,001	0,275
Kohezija – majka	Kasnije rođeni	16,05	2,99	<0,001	0,275
Neprijateljstvo – majka	Prvorođeni	1,31	2,71	0,056	0,139
Neprijateljstvo – majka	Kasnije rođeni	0,69	1,24	0,056	0,139
Strah od majke	Prvorođeni	9,74	3,83	0,034	0,170
Strah od majke	Kasnije rođeni	10,97	3,1	0,034	0,170
Konflikti sa majkom	Prvorođeni	6,01	3,54	0,061	0,150
Konflikti sa majkom	Kasnije rođeni	5,0	2,97	0,061	0,150

Preuzeto iz Jelisaveta Todorović, Vladimir Hedrih, Milica Milojević: Redosled rođenja i predstava o roditeljima

Tvrdnja

T(1)

N(2)

B(3)

X(4)

Kasnije rođena deca imaju pozitivnije predstave o majci (veće vrednosti na pozitivnim, a manje na negativnim aspektima predstave) na svim varijablama.

Sve prikazane razlike između prvorođenih i kasnije rođenih su male.

Najveća razlika između dve grupe je na varijabli identifikacija sa majkom.

Varijabla Identifikacija sa majkom može da bude na nominalnom nivou merenja.

Računanje statističke značajnosti ovog testa ne zasniva se na centralnoj graničnoj teoremi.

Uzorak na kom je rađeno istraživanje čine i studenti psihologije.

Test koji je ovde primenjen testira nultu hipotezu da su distribucije dve ovde poređene grupe jednake.

Test koji je ovde primenjen ispravno bi bilo primeniti i kada bi varijable iz grupe Aspekata predstave o roditeljima bile na racio nivou merenja.

Kao i kada bi bile merene na ordinalnom nivou merenja.

B10

Predznak koeficijenta pointbiserijske korelacije u koloni “veličina razlike” odražava smer te razlike (u smislu da na osnovu predznaka možemo zaključiti da li je korelacije u korist prve – grupe prvorođenih ili druge – grupe kasnije rođenih).


A:	Tvrdnja	T(1)	N(2)	B(3)	X(4)
C1	Ovde su poređene grupe osoba muškog i osoba ženskog pola.
C2	20,4% je verovatno da su dobijene razlike aritmetičkih sredina muškaraca i žena na varijabli C0_SAVES nastale slučajno.
C3	Test koji je ovde primenjen testira nultu hipotezu da je aritmetička sredina svake od dve grupe statistički značajna.
C4	C0_SAVES je statistički značajnija varijabla od varijable a0_DOBRO.
C5	Statistički najznačajnija varijabla je N0_NEURO.
C6	U uzorku ima 61,42 ispitanika.
C7	Varijabla C0_Saves može da bude na nominalnom nivou merenja.
C8	Test koji je ovde primenjen spada u parametrijske.
C9	Nulta hipoteza ova kaže da je broj ispitanika u dve grupe podjednak.
C10	C0_SAVES i A0_DOBRO su u pozitivnoj korelaciji.

OBRZOCA = OBRAZOVANJA OCA; OBRZMAJK = OBRAZOVANJE MAJKE
A:	Tvrdnja	T(1)	N(2)	B(3)	X(4)
D1	Razlika u obrazovanju očeva i majki ispitanika je statistički značajna.
D2	U proseku očevi ispitanika iz uzorka su obrazovaniji od majki.
D3	15 ispitanika iz uzorka ima majke koje su obrazovanije od njihovih očeva.
D4	U uzorku ima 1512 ispitanika.
D5	Kod 25 ispitanika iz uzorka očevi imaju fakultet, a majke srednju školu.
D6	Test koji je ovde primenjen moguće je primeniti i kada su uzorci nezavisni.
D7	Test koji je ovde primenjen moguće je primeniti i kada podaci potiču sa ordinalne skale.
D8	Na rezultate testa koji je ovde primenjen ne utiče to za koliko se jedinica na skali razlikuju poređeni parovi vrednosti.
D9	Za test koji je ovde primenjen važi kanonička kvadrilinearna teorema.
D10	49 ispitanika iz uzorka sada ima samo jednog roditelja.

Tabela II-6: Globalni pokazatelji povezanosti tipova ličnosti i faktora drugog reda

	Tipovi ličnosti				Faktori drugog reda
Kanonički par	Objašnjena varijansa	Redundansa	Kanonička korelacija	Kvadrat koef.kanon..kor.	Objašnjena varijansa	Redundansa	Značajnost
1	0,323	0,048	0,385	0,148	0,124	0,018	,000
2	0,288	0,020	0,266	0,071	0,131	0,009	,000
3	0,152	0,006	0,204	0,042	0,094	0,004	,033
Ukupno	0,763	0,074			0,349	0,031

Tvrdnja

T(1)

N(2)

B(3)

X(4)

Ovde je primenjena kanonička diskriminaciona analiza.

3,1% varijanse faktora druog reda objašnjeno je kanoničkim komponentama ekstrahovanim iz tipova ličnosti.

Svojstvena vrednost kvadrata koeficijenta kanoničke korelacije prvog kanoničkog para je veća od 0,5.

Korelacije između prve kanoničke komponente ekstrahovane iz tipova ličnosti i druge kanoničke komponente ekstrahovane iz faktora drugog reda je veča od 0.

Kanoničke korecije sva tri kanonička para su statistički značajne od nivoa 0,001.

U proceduru je ubačeno 4 faktora drugog reda.

Najveći koeficijent krosstrukture kanoničkih korelacija prvog skupa kanoničkih parova je statistički značajan na nivou 0,0001.

Pirsonova korelacija između komponenti koje čine prvi kanonički par je 0,148.

Više varijabli ima u skupu tipova ličnosti nego u skupu faktora drugog reda.

E10

Varijansa kvadrata koeficijenta kanoničke korelacije prvog kanoničkog para je statistički značajna na podskupu ispitanika ženskog pola.

Tabela II-24. Korelacije tipova ličnosti i faktora drugog i trećeg reda (ceo uzorak)

Faktori drugog reda ▼	Tipovi ličnosti ►	Ekstraverzija	Lie	Neuroticizam	Psihoticizam
Odbacivanje seksa					0,131
Seksualni hedonizam		0,205	-0,104		0,267
Homoseks./lezbijstvo		-0,106
Liberalna seksualnost				0,140	0,121
Neurotična seksualnost		0,168			0,135
Faktori trećeg reda ▼	Tipovi ličnosti ►	Ekstraverzija	Lie	Neuroticizam	Psihoticizam
Jaka seksualnost		-0,135
Aseksualnost					0,113
Homoseks./lezbijstvo		-0,187		0,102	-0,202

Napomena: Prikazane su samo korelacije čija je statistička značajnost preko 0,05. Granični koeficijent korelacije je nešto ispod 0,1.

Tvrdnja

T(1)

N(2)

B(3)

X(4)

Prostorni raspored ispitanika u prostoru koji definišu homoseks./lezbijstvo i ekstraverzija može biti blago elipsastog oblika.

Ektratevertiraniji ispitanici teže da imaju nešto više vrednosti na varijabli seksualni hedonizam od manje ektravertiranih ispitanika.

Neurotična seksualnost je statistički značajnija od homoseks./lezbijstva.

Introverti (ljudi sa niskim skorovima na ekstraverziji) imaju nešto veće šanse du budu homoseksualci (niski skorovi na homoseks./lezbijstvo) nego ekstraverti (ljudi sa visokim skorovima na ekstraverziji).

Koeficijent korelacije koji je ovde korišćen bi mogao da bude Pirsonov koeficijent korelacije.

Od svih tipova ličnosti psihoticizam ima najveći broj statistički značajnih korelacija sa faktorima drugog reda.

Što je neko neurotičniji (viši skorovi na varijabli neuroticizam) to je i psihotičniji (viši skorovi na varijabli psihoticizam).

Studenti psihologije koji su ušli u ovaj uzorak su psihotičniji od proseka.

Najveći broj ispitanika iz uzorka ima seksualne odnose ređe od tri puta nedeljno

F10

Ekstravertirani ispitanici su statistički najznačajniji po pitanju neurotične seksualnosti.