Statistika u psihologiji

MZ M-19 A-2S, april 2005

Ime i prezime:                   Broj indexa:

            Ispod svake od tabela u prilogu dat je niz tvrdnji. Potrebno je da pažljivo pročitate svaku i da nakon toga (takođe za svaku) označite odgovarajuće polje. Označite polje:

T(1) – ako se iz tabele može videti ili zaključiti da je tvrdnja u celini tačna.

N(2) – ako je tvrdnja smislena (vidi opis besmislenih), ali se iz tabele može videti ili zaključiti da tvrdnja nije tačna.

B(3) – ako je tvrdnja besmislena tj.

a)ako je takva da savremene statističke tehnike i naučni postupci ne mogu ni teorijski dati podatak koji bi je potvrdio i/ili

b)ako je tvrdnja logički nemoguća ili gramatički besmislena i/ili

c)ako se u tvrdnji pominje neki nepostojeći-besmisleni statistički termin i/ili

d)ako se tvrdi da neki postojeći/smisleni statistički termin ima neku nemoguću vrednost (koju ne može da ima).

X(4) –ako je tvrdnja smislena (vidi opis besmislenih), tj. takva da je moguće (makar i teorijski) postojećim statističkim i naučnim tehnikama dobiti podatak koji bi je potvrdio, ali se iz tabele ne može zaključiti da li je tvrdnja tačna ili ne (nema podataka o tome),

Važno:

1)Ni u jednoj stavki testa se ne pominje ni jedan smislen-postojeći statistički termin koji nije obrađen u literaturi (za ovaj kurs iz statistike) i/ili na nastavi.

2)Osim ako suprotno nije vidljivo iz tabele, pretpostaviti da su svi uslovi za primenu tehnike/tehnika koje su primenjene u datoj tabeli ispunjeni, tj. da su tehnike pravilno upotrebljene.

3)Statistički značajno, ako nije drugačije navedeno, znači statistički značajno bar na nivou 0,05.

4)Osim ako nije drugačije navedeno u konkretnoj tvrdnji, kada se govori o varijablama u tabeli (tako uopšteno), u njih se neće uračunavati varijabla koja deli uzorak u grupe (ako takva varijabla postoji – tj. ako je uzorak podeljen u grupe,čak i ako je njeno ime dato u tabeli).

5)Ako nije drugačije navedeno pretpostaviti da su vrednosti na varijablama pozitivno bodovane.

  Da biste položili ovaj deo ispita potrebno je da tačno odgovorite na bar 70% tvrdnji. 
A:

Tvrdnja

 T(1) N(2) B(3) X(4)
A1 Varijabla INTERNET je binarna varijabla.
A2 Skraćeni rasponi dveju poređenih grupa se statistički značajno razlikuju na varijabli N1_PREST.
A3 Standardizovani autlajerski koeficijent na svim varijablama iznosi 2.
A4 I taj standardizovani autlajerski koeficijent je statistički značajan na varijabli N3_OJADJ.
A5 Ispitanici koji imaju pristup internetu od kuće (varijabla INTERNET) teže da imaju više skorove od ispitanika koji nemaju pristup internetu od kuće na varijabli N4_BSAMO.
A6 Nema statistički značajnih razlika između aritmetičkih sredina grupa koje su ovde poređene na varijablama na kojima su ovde poređene.
A7 Nema statistički značajnih razlika između varijansi grupa koje su ovde poređene na varijablama na kojima su ovde poređene.
A8 U grupi ispitanika koji imaju pristup internetu od kuće ima više ispitanika nego u grupi koja nema pristup iInternetu od kuće (INTERNET)
A9 Ljudi sa pristup internetu su neurotičniji od onih bez (N0_NEURO i INTERNET).
A10 Varijabla N1_PREST je na racio nivou merenja.

A:

Tvrdnja

 T(1) N(2) B(3) X(4)
B1 Varijabla epsilon je na racio nivou merenja.
B2 Varijable MK-IST i EPSILON su statistički značajno linearno povezane.
B3 Brojke u zagradama su standardne devijacije.
B4 Varijabla Delta ima manju aritmetičku sredinu od varijable MK-IST.
B5 Podaci koji su ovde prikazani dobijeni su Fridmanovim testom.
B6 Linearnost rednih nivoa značajnosti je najveća na varijabli MK-POR.
B7 Linearnost rednih nivoa značajnosti je najveća vrednost u ovoj tabeli.
B8 Kad MK-POR raste MK-IST opada
B9 Kad DELTA raste MK-POR opada.
B10 A verovatnoća da je to posledica slučaja je između 1% i 5%.

A:

Tvrdnja

 T(1) N(2) B(3) X(4)
C1 STRESS predviđa KONREZ bolje od slučaja.
C2 Varijabla STRESS je na intervalnom nivou merenja.
C3 Varijabla KONREZ je na nominalnom nivou merenja.
C4 Kada se vrednosti STRESS-a prevedene na z-skalu pomnože sa –0,815 dobiju se predviđene vrednosti KONREZ-a, ali takođe na z skali.
C5 Kada se vrednosti STRESS-a pomnože sa –14,443 dobijaju se predviđene vrednosti KONREZ-a, ali na z skali
C6 Postoji statistički značajna povezanost između varijabli STRESS i KONREZ.
C7 Aritmetičke sredine varijabli STRESS i KONREZ su jednake.
C8 Standardna devijacija varijable STRESS je manja od standardne devijacije varijable KONREZ i to preko 10 puta.
C9 Varijabla STRESS ima veći raspon od varijable KONREZ.
C10 Brojke u koloni B su u regresionom modelu konstante.

 

A:

Tvrdnja

 T(1) N(2) B(3) X(4)
D1 Nulta hipoteza kod ovde primenjenih testova kaže da je distribucija ove dve varijable normalna.
D2 Varijabla CIQ je normalno distribuirana, a varijabla IQ nije.
D3 Brojke u kolonama označenim sa p su korelacije varijabli IQ i CIQ.
D4 A brojke u koloni Hi-kvadrat su procenti.
D5 Varijabla CIQ je na racio nivou merenja.
D6 Rezultati ovde primenjenih testova pokazuju graničnost distribucija varijable CIQ.
D7 Varijable CIQ i IQ su u korelaciji koja je pozitivna i srednja.
D8 Kolmogorov-Smirnov test ovde testira da li su distribucije varijablibli normalne, a Hi-kvadrat da li postoji povezanost između ove dve varijable.
D9 Rezultati ova dva testa pokazuju da su u potpunosti ispunjeni uslovi za primenu Pirsonovog koeficijenta korelacije kao mere povezanosti između ove dve varijable.
D10 Ove dve varijable ispunjavaju uslove za primenu Spirmanovog koeficijenta korelacije za računanje intenziteta njihove međusobne povezanosti (korelacije).

 
A:

Tvrdnja

 T(1) N(2) B(3) X(4)
E1 Na svim varijablama postoji interakcija SPOLA i MJESTA STANOVANJA.
E2 Osobe ženskog pola se više zalažu za jednakost po pitanju RODITELJSKIH ULOGA nego muškarci.
E3 Na svim varijablama postoje statstički značajne razlike između aritmetičkih sredina pripadnika različitog pola
E4 Oba pola su statistički značajna.
E5 Statistička značajnost pripadnosti muškom polu je veća od značajnosti pripadnosti ženskom polu (SPOL).
E6 Sva mesta stanovanja su statistički značajna.
E7 MJESTA STANOVANJA su najznačajnija za PROFESIONALNE ULOGE.
E8 Svih pet zavisnih varijabli (znači varijable čija su imena u koloni SKALA) su merene bar na intervalnom nivou merenja.
E9 Ovaj test može da poredi i više od dve grupe istovremeno.
E10 Ispitanici iz uzorka smatraju da muškarci i žene treba da budu jednaki u pogledu PROFESIONALNIH ULOGA.

 

A:

Tvrdnja

 T(1) N(2) B(3) X(4)
F1 Varijable u tabeli su bar na ordinalnom nivou merenja.
F2 Nulta hipoteza ovde kaže da se distribucija varijable ne razlikuje od normalne.
F3 Sve razlike između grupa su statistički značajne.
F4 Ovaj test dobro funkcioniše i kada postoji veliki broj vezanih rangova.
F5 Varijabla PRAVMES je na intervalnom nivou merenja.
F6 Varijabla PRAVMES je normalno distribuirana.
F7 Minimalna značajnost najmanjeg mogućeg broja nizova je u rasponu od 10 do 54.
F8 Na varijabli MINSAT nema vezanih rangova.
F9 Na varijabli OCSAT ima vezanih rangova.
F10 Varijabla OCSAT je statistički značajnija od MINSAT na nivou 0,01.